Uvod

Medicinske intervencije i procedure kroz koje dete prolazi tokom boravka u bolnici su vrlo često neprijatne i bolne. Neprijatnost, bol, i nervoza su pojačani činjenicom da se dete izmešta iz svog svakodnevnog okruženja i aktivnosti , odvaja se od porodice, kuće i prijatelja, remeti mu se svakodnevni životni ritam. Uz sve to dete može da se oseća loše zbog same bolesti, prirodno je da oseća strah od nepoznatog okruženja, od nepoznatih ljudi i medicinskih procedura koje ga očekuju, od medicinskih instrumenata i opreme.

Čak i u razvijenim zemljama menadžment i kontrola bola još uvek nisu na adekvatnom nivou. Nedavna istraživanja pokazuju da čak i tek rođene bebe u intenzivnoj nezi prolaze kroz bolne medicinske procedure bez adekvatnog tretmana za ublažavanje bola.(1) Deca inače mogu da osećaju bol mnogo intenzivnije od odraslih, tako da doživljavanje bola u ranom detinjstvu može da utiče na neurološki odgovor na bol što se psihološki može uporediti sa posttraumatskim stresnim poremećajem.(2) Procene bola na osnovu ponašanja obično podcene intenzitet bola u odnosu na neurološki izmeren intenzitet bola. Paradoksalno je to što najsavremenije metode i lekovi za lečenje teških i opasnih bolesti, kao što je rak, podrazumevaju da deca prolaze kroz jako bolne medicinske procedure, često tokom dužeg vremenskog perioda.

Dokazano je da se bol može kontrolisati ne samo farmakološkim sredstvima već i nefarmakološki( kognitivno-bihejvioralnim tehnikama).(3) Zdravstveni radnici ove nefarmakološke tehnike ne koriste često uprkos činjenici da one nisu tako komplikovane ni za učenje ni za primenu, da one nemaju nikakve neželjene posledice, a deci daju osećaj aktivnih učesnika u procedurama i osećaj da imaju kontrolu nad bolom.

Opis projekta

Projekat: “Bolnica, prijatelj dece i porodice” predstavlja“Negu usmerenu ka deci i porodici”, novi pristup deci i njihovim roditeljima tokom boravka u bolnici. Ovaj pristup se primenjuje u dečijim bolnicama u Centralnoj Evropi i Sevenoj Americi sa ciljem da se smanji trauma koju deca dožive tokom lečenja i boravka u bolnici. Primenom ovog pristupa skraćuje se vreme koje dete provede u bolnici, postiže se brži oporavak, manji broj komplikacija, manja upotreba lekova za ublažavanje bolova. Postiže se takođe bolja i efikasnija komunikaciji između zdravstvenih radnika, između zdravstvenih radnika i dece i zdravstvenih radnika i porodice, što dovodi do većeg zadovoljstva zdravstvenog radnika kao i većeg zadovoljstva deteta i porodice negom koju su dobili, pružanja boljih i kvalitetnijih informacija o detetu od strane roditelja, bolje saradnje sa detetom (dete manje plače, manje negoduje…) i na taj način se smanjuje stres kod deteta, a posao se obavlja efikasnije, lakše i brže.

Ovaj projekat podrazumeva edukaciju lekara, medicinskih sestara, psihologa i ostalog nemedicinskog osoblja koje radi u dečijim bolnicama, na sledeće teme:prava dece u bolnicama, razvojna perspektiva zdravlja, bolesti i hospitalizacije, priprema i prolazak kroz (nošenje sa) medicinskim procedurama, ublažavanje bola, igra i učenje u bolničkim uslovima, razmena informacija. Po završenoj edukaciji medicinsko i nemedicinsko osoblje bi trebalo da:

  • Razume kako razvojni nivo deteta utiče na njegovo razumevanje i reakciju na bolest i hospitalizaciju, i kako ono kasnije može uticati na dalji detetov razvoj
  • Koriste sredstva i pristupe koji će deci dati mehanizme za efikasnije prihvatanje hospitalizacije, bolničkih vizita, dijagnostičke i terapeutske procedure
  • Poseduje znanje i tehnike koje im mogu pomoći da poboljšaju svoje komunikacione veštine i razmenu relevantnih informacija sa decom, porodicama i drugim zdravstvenim radnicima
  • Iskoriste tehnike koje pomažu hospitalizovanoj deci da se nose sa bolom, uzimajući u obzir stepen bola, nivo razvoja deteta i podršku porodice
  • Integrišu igru i učenje u bolnički ambijent i svakodnevnu praksu

Ceo pristup i projekat je zasnovan na UN povelji o pravima dece i standardima inicijative za bolnice usmerene ka deci (European Child-friendly Hospital initiative).


-(1)International Association for the Study of Pain (2005). Pain Clinical Updates. Why children’s pain matters. XIII (4).
-(2)Kortesluoma, R., Nikkonen, M., & Serlo, W. (2008). “You just have to make the pain go away” Children’s experience of pain management. Pain Manag Nurs., 9(4), 143-149.
-(3)International Association for the Study of Pain (2006). Pain Clinical Updates. Psychological interventions for acute and chronic pain in children. XIV(4).